"Vi u Allahovom Poslaniku imate divan uzor za onoga koji se nada Allahovoj milosti i nagradi na onom svijetu, i koji često Allaha spominje.” (El-Ahzab 21)
Esselatu vesselam aleyke ya Resulallah!! Allahumme salli ala seyyidina Muhammed ....
ALLAHümme salli ala seyyidina Muhammedin ve ala ali seyyidina ve Nebiyyina Muhammed..
Allâhümme salli alâ seyyidinâ Muhammedin ve ala âli seyyidinâ Muhammedin vesellim.
subota, 28. siječnja 2012.
„TRAŽITE OPROSTA ZA VAŠEGA BRATA I MOLITE SE ZA NJEGOVU POSTOJANOST– ON SE SADA ISPITUJE!“
Komentar hadisa: Osman b. Affan r.a., kaže: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sahih. Sunen, Ebu Davud, br.3223.; el-Sunen el-Kubra, Bejheki, br.7315.; Ma'arifetul-Sunen vel-Asar, Bejheki, br.2332.; el-Mustedrek, Hakim, br.1372.; el-Sunen el-Sugra, Bejheki, br.886.; el-De'avat el-Kebir, br.636.; Zuhd, Ahmed b. Hanbel, br.679.)
Imam Ibnul-Munzir rhm., bilježi: Ishak rhm., je govorio: „Kada se mejt ukopa – prići će mu najdraža osoba, koja će mu nazvati selam, nakon čega će se okrenuti prema kibli i doviti za njega, nakon čega će otići.“ (el-Evsat, Ibnul-Munzir, br.3139.)
Komentari prijašnje uleme:
Šejhul-islam Ibnu Tejmijje rhm., kaže: „Klanjanje dženaze namaza umrlim mu'minima, i zastajanje nad njihovim kaburom (radi dove), je mutevatir sunnet, jer je Poslanik s.a.w.s., konstantno klanjao dženazu namaz umrlim muslimanima, i isto je to naredio svome Ummetu, i nakon ukopa nekog od pripadnika svoga ummeta, znao bi da zastane nad njegovim kaburom, govoreći: „Molite se za njegovu postojanost – on se sada propituje!“ (Ebu Davud)
Poslanik s.a.w.s., je posjećivao mezarje Beki'a, kao i šehide ukopane na Uhudu, i svoje ashabe bi podučavao tome da kada odu u posjet mezarju, da prouče: "Es-selamu alejkum ehle-l-dijari mine-l-mu'minine ve-l-muslimine ve inna, inša-Allahu bikum lahikune. Jerhamullahul-mustakdimine minna ve minkum vel-muste'hirin. Nes'elulLahe lena ve lekumu-l-afijete. Allahumme la tahrimna edžrehum ve la teftinna ba'adehum." – što u prijevodu znači: „Mir s vama, stanovnici smrtničkih domova, vjernika, muslimana! Mi ćemo se, ako Allah da, priključiti vama! Allah se smilovao našim prvim i potonjim. Allaha molimo da nama i vama oprost Svoj dadne! Gospodaru naš, nemoj nam uskratiti njihovu nagradu, i nemoj nas nakon njih na iskušenja stavljati.“ (Muslim)
Dakle, cilj od odlaska na muslimanska mezarja jeste učenje dove za umrle muslimane!“ (Pogledaj: Medžmu'ul-Fetava, 1/166.)
Šejhul-islam Ibnu Tejmijje rhm., kaže: „Mustehabb je, nakon ukopa mejta, zastati nad grobom umrlog, i doviti za njegovu postojanost pri propitivanju, shodno predaji od Ebu Davuda u kojoj stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ – što je u skladu sa značenjem ajeta: „Nikada ni jednom od njih nemoj klanjati dženazu, i nemoj im se nad grobom zadržavati!“ Kada je Poslaniku s.a.w.s., bilo zabranjeno obavljanje dženaze namaza munaficima, kao i zadržavanje na njihovom grobu, nakon njihova ukopa, to je odmah dokaz tome (delilul-hitab; tarikul-ta'alil vel-mefhum), da će se mu'minu klanjati dženaza prije njegova ukopa, i da će mu se nad grobom (radi dove), zastati nakon njegova ukopa!“ (Pogledaj: Medžmu'ul-Fetava, 24/330.)
Imam Ibnu Ebil-'Izz el-Hanefi rhm., je rekao: „Dova za mejta, nakon njegova ukopa u mezarju, je jedna od propisanih dova, shodno hadisu kojeg bilježi imam Ebu Davud u Sunenu od Osmana b. Affana r.a., u kojem stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Pogledaj: Šerhul-'Akideh el-Tahavijjeh, 1/460.)
Imam Ibnu Abdil-Hadi el-Hanbeli rhm., kaže: „Allah dž.š., je povodom munafika-licemjera, rekao: „Nikada nemoj klanjati dženazu nekome od njih kada umre, niti im nad grobom stoji – oni su uznevjerovali u Allaha i njegova Poslanika!“ (el-Tevba, 84.) Kada je Allah dž.š., zabranio Poslaniku s.a.w.s., da licemjerima, zbog nevjerstva njihova, klanja dženazu namaz i da im zastaje nad grobom radi dove – iz svega toga se razumije da je mu'min-vjernik, taj kojemu će se klanjati dženaza, i nad čijim grobom će se zastajati radi učenja dove, što je potvrđeno predajom iz Sunena u kojoj stoji da bi Poslanik s.a.w.s., praktikovao zadržati se nad grobom svog ukopanog ashaba, rekavši ostalima: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!““ (Pogledaj: el-Sarim el-Munki fil-Reddi 'alel-Subki, 1/267.)
Muhammed b. Muflih el-Makdisi el-Hanbeli rhm., kaže: „Mustehabb je proučiti dovu za mejta, kod groba, nakon njegova ukopa. Ovo je naznačeno tekstom, a i praktikovao ga je sam imam Ahmed rhm., i to sjedeći-čučeći. Naši istomišljenici (ashabuna), kao i naš šejh, smatraju da je mustehabb tu dovu učiti stojeći. Imam Ahmed rhm., je rekao: Može i tako (la be'se bihi), tako je postupao Alija i Ahnef b. el-Kajs. Ebu Davud rhm., bilježi od Osmana r.a.: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!““ (Pogledaj: el-Furu', 3/317.; Šerhu Muntehel-Iradat, el-Behuti, 2/480.; Keššaful-Kina', el-Behuti, 4/402.)
Imam Mustafa b. Sa'ad el-Sujuti el-Ruhajbani rhm., kaže: „Sunnet je proučiti dovu za mejta, kod njegova groba, nakon njegova ukopa, stojeći, i to je potvrđeno tekstom, a isto tako je postupao i Alija i Ahnef b. Kajs, shodno hadisu Osmana b. Affana r.a., koji kaže: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Ebu Davud)
Od Ibnu Mes'uda r.a, se bilježi: „Poslanik s.a.w.s., je zastao nad kaburom, nakon što je bio zatrpan, pa reče: Gospodaru naš, došao Ti je naš prijatelj, dunjaluk je ostavio za sobom. Gospodaru naš, učini ga postojanim prilikom propitivanja, i nemoj ga iskušavati u kaburu s onim što ne može podnijeti!“ (Predaju bilježi imam el-Se'id u svome Sunenu)
Mnogo je habera i obavijesti ovog tipa, a i većina mufessira tvrdi da Allahove dž.š., riječi: „Nemoj im se nad kaburom zadržavati“ znače: „Učenje dove za mejta i traženje oprosta za njega nakon svršetka njegovog ukopa“ – što nam ukazuje na to da je to bila praksa Muhammeda s.a.w.s., sa muslimanima!
Muhammed b. Habib el-Nedždžar rhm., kaže: Bio sam sa imam Ahmed b. Hanbelom rhm., na jednoj dženazi, pa me dohvati za ruku i krenusmo u pravcu groba. Kada su ljudi završili sa ukopom mejta, primače se kaburu, dohvati me za ruku, čučnu, stavi svoju ruku na grob, pa reče: „Gospodaru naš, Ti si u Svojoj Knjizi rekao:
„I ako bude jedan od onih koji su Allahu bliski – & udobnost i opskrba lijepa i džennetske blagodati njemu! & A ako bude jedan od onih koji su sretni – & pa, pozdrav tebi od onih koji su sretni! & A ako bude jedan od onih koji su poricali i u zabludi ostali, & pa, ključalom vodom biće ugošćen & i u ognju prženjem. & Sama je istina, zbilja, sve ovo – & zato hvali ime Gospodara svoga Veličanstvenog!“ (el-Vaki'ah, 88-96.) - zatim reče: „Gospodaru naš, mi svjedočimo da Te ovaj čovjek nije poricao, da je u Tebe i u Tvoga Poslanika vjerovao – pa primi ovo naše svjedočenje za njega, nakon čega prouči dovu za njega i ode.“ (Pogledaj: Metalib Ulil-Nuha, 4/434.)
Imam el-Emir el-San'ani rhm., u komentaru hadisa: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ - kaže: „Ovaj hadis je dokaz tome da umrla osoba ima koristi od istigfara kojeg uči ili čini živa osoba za njega, što nam je potvrđeno i kur'anskim ajetom: „Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koji nas pretekoše u vjeri!“, ili: „Traži oprosta za svoj grijeh, i za grijehe vjernika i vjernica!““ (Pogledaj: Subulus-Selam, 2/112.)
Imam Ebu Bekr el-San'ani rhm., u komentaru hadisa: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ - kaže: „Propisano je učiti dovu za umrlog čovjeka nakon njegova ukopa, i ovaj hadis je dokaz tome da dove koristi umrloj osobi jer da dova ne dopire do umrloga ne bi mu onda ni istigfar bio od koristi. Imam el-Nevevi rhm., i ostali učenjaci, prenose Idžma' po tom pitanju da dova koristi i stiže do umrlih, i ovaj Idžma' je ispravan i tačan, jer ga brojni učenjaci spominju, i dokazi su po ovom pitanju više nego li jasni! Allah dž.š., kaže: „A oni koji su za njima došli govore: Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja nas u vjeri pretekoše!““ (Pogledaj: Šerhul-Bulug, 1/77.)
Šejh Sulejman b. Abdullah b. Muhammed b. Abdul-Vehhab rhm., kaže: „Musliman, koji je u grobu, preči je i potrebniji dove nego li onda kada je na tabutu, kada mu se klanja dženaza, jer je u grobu direktno izložen propitivanju meleka! Poslanik s.a.w.s., je znao praktikovati da zastane nad grobom ukopanog muslimana, govoreći: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Ovo nam ukazuje na to da je mejt najpotrebniji dove onog momenta nakon što bude ukopan u svoj kabur!“ (Pogledaj: el-Tevdih 'an Tevhidil-Hallaki fi Dževabi Ehlil-'Iraki, 1/464.; el-Dija' el-Šarik, 7/7.; Te'sisul-Takdis, 2/70.)
Šejh Abdullah b. Abdurrahman el-Džibrin rhm., je rekao: „Dova za mejta, kod njegova groba, je propisana, kao što je Poslanik s.a.w.s., znao praktikovati, kada bi neko bio ukopan - stao bi više njegova groba, rekavši: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Pogledaj: Šerhul-'Akideh el-Tahavijjeh, 3/419.)
Šejh Muhammed b. Rešid b. Ali Rida rhm., u komentaru ajeta: „Nikada im nemoj klanjati dženazu, niti im staj poviše groba!“ (el-Tevba, 84.) – kaže: „O Poslaniče, od sada ni jednom od munafika, s kojima smo te upoznali, nemoj klanjati dženazu, nikada dok si živ, niti im staj nad grobom, nakon njihova ukopa, zbog učenja dove za njihovu postojanost prilikom propitivanja – kao što zastaješ radi učenja dove nad grobovima vjernika nakon njihova ukopa. Ova zabrana sadrži u sebi i samo opremanje njihovih dženaza. Imam Ebu Davud, Hakim i Bezzar bilježe predaju od Osmana r.a., u kojoj stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Svi fakihi su složni na tome da će se postupati u skladu sa ovim hadisom, a u Sunnetu nam nije poznato da se riječ „kijam alel-kabri“, odnosi na bilo šta drugo do na „zastajanje nad grobom - radi učenja dove za ukopanog mejta“. (Pogledaj: Tefsir el-Menar, 10/494.)
Šejh Abdullah Eba Bittin rhm., je bio upitan o dizanju ruku prilikom učenja dove, na kaburu, nakon ukopa mejta – pa je odgovorio: Potvrđeno je hadisom iz Sunena Ebu Davuda da bi Poslanik s.a.w.s., kad bi završio sa ukopom mejta, rekao: „Zastanite sa vašim prijateljem, i molite se za njegovu postojanost, i tražite oprosta za njegove grijehe – sad se on propituje!“ Ovo je sunnet – da se čini istigfar i moli za oprost njegovih grijeha i da se moli za njegovu postojanost i izdržljivost prilikom propitivanja. Što se tiče podizanja ruku pri ovom slučaju ne smatram to propisanim zbog toga što se ništa o tome ne govori.“ (Pogledaj: el-Durer el-Senijje, 6/85.)
Stav savremene uleme:
Šejh Abdullah b. Baz rhm., u odgovoru na pitanje: „Vidim neke ljude kako zastanu kod groba, nakon ukopa mejta, doveći za njega – jeli ovo dozvoljeno? Da li postoji neka određena dova za taj momenat? Da li je to džematska dova u smislu da jedan dovi a drugi da aminuju, ili će svako doviti za sebe? Očekujemo od vas fetvu po ovom pitanju, Allah vas nagradio“ - kaže: „Sunnet Poslanika s.a.w.s., nam potvrđuje utemeljenost učenja dove za mejta nakon njegova ukopa, jer je: Allahov Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Nema nikakve smetnje u tome da jedna osoba dovi a ostali da aminuju, ili da svako ponaosob dovi za mejta, a Allah je taj koji tevfika daje.“ (Pogledaj: el-Medžella el-Arebijja, Rebi'ul-Ahir, 1413.h.g.; Medžmu'u Fetava Ibnu Baz, 13/205.)
Šejh Abdullah b. Baz rhm., u odgovoru na pitanje: „Da li će se ljudima zabranjivati okretanje prema kaburu prilikom učenja dove za ukopanog mejta“ – kaže: „Neće se zabranjivati okretanje prema kaburu prilikom učenja dove za mejta nakon njegova ukopa. Isto je kao okrenuli se prema kibli ili okrenuli se prema kaburu, jer je Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Dakle, nije bilo rečeno: Okrenite se prema kibli. Sve to je dozvoljeno, okrenuli se prema kibli ili se okrenuli prema kaburu. Ashabi bi dovili za mejta, i bili bi okupljeni oko groba umrlog.“ (Pogledaj: Medžmu'u Fetava Ibnu Baz, 13/338.)
Šejh Salih el-Fevzan, u odgovoru na pitanje: „Da li je propisano ili traženo učenje dove za oprost grijeha i postojanost mejta nakon njegova ukopa“ – kaže: „Da! Ono što se od Poslanika s.a.w.s., bilježi, kada je u pitanju dova za mejta nakon njegova ukopa, jeste predaja od Osmana r.a., u kojoj stoji da je Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Ono što je propisano muslimanima, kada završe sa ukopom mejta, jeste da zastanu nad njegovim grobom, da oprosta za njega traže, i da mole Allaha dž.š., za njegovu postojanost prilikom propitivanja!“ (Pogledaj: Medžmu'u Fetava šejh Salih el-Fevzan, 1/363.)
Šejh Salih el-Fevzan kaže: „Poslanik s.a.w.s., je naredio muslimanima da, kada ukopaju svoga brata, stanu kod njegova groba, da traže oprosta za njega i da mole za njegovu postojanost, shodno hadisu Osmana b. Affana r.a.: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sahih. Ebu Davud, Hakim).“ (Pogledaj: Šerhul-'Akideh el-Tahavijjeh, 1/197.)
Šejh Abdul-Aziz el-Radžihi, kaže: „Ako se, nakon ukopa mejta, uči dova za tog mejta – to je potvrđeno hadisom: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Allah dž.š., je za munafike-licemjere, rekao: „Nikada im nemoj klanjati dženazu, niti im staj poviše groba!“ (el-Tevba, 84.) Dakle, mu'min je taj kojemu se zastaje nad grobom, nakon njegova ukopa, i uči mu se dova, dok je munafik taj kojemu se ne zastaje nad grobom i ne uči mu se dova!“ (Pogledaj: Šerhu Kitab: el-Reddu 'alel-Zenadika, 1/82.)
Šejh Husamuddin Affane kaže: „Nakon ukopa mejta propisano je tražiti oprosta za umrlog (istigfar), i učiti dovu za njega, shodno riječima hafiza Ibnul-Kajjima el-Dževzijje rhm., koji kaže: „Kada se završi s ukopom mejta, Poslanik s.a.w.s., je praktikovao zastati, zajedno sa svojim ashabima, nad grobom umrlog, moleći za njegovu postojanost i izdržljivost, naređujući ashabima da isto to čine – što nam potvrđuje hadis od Osmana r.a., u kojem stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Navedeno postupanje je mustehabb!“ (Pogledaj: Kava'id ve Usus fil-Sunneti vel-Bid'ati, 1/116.)
Šejh Muhammed b. Muhammed el-Muhtar el-Šenkiti kaže: „Sunnet je da se, nakon ukopa mejta, zastane nad njegovim grobom, i da mu se prouči dova, što nam potvrđuju riječi Allahovog Poslanika s.a.w.s., koji kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Ovaj hadis nam ukazuje ne to da je ova dova utemeljena i propisana, i ovo je u skladu sa vanjskim značenjem Objave, u kojoj Allah dž.š., kaže: „A oni koji poslije njih uslijediše govore: Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja nas u vjeri pretekoše!“ (el-Hašr, 10.)
Dakle, dove je propisana, i dova je nešto najkorisnije i najpotrebnije mejtu u datom momentu a i živome! Umrloj osobi je dova korisna jer je ona rahmet i milost koju je Allah dž.š., pohranio kod živih, i ta dova može biti sebeb velikog hajra po umrlu osobu, kada će joj se kabur proširiti i osvijetliti – pogotovu ako je osoba koja uči dovu iskrena prema Allahu dž.š.. Dova je korisna i za živu osobu, jer će Allah dž.š., upisati živoj osobi, koja je dovu učila, sevab i nagradu zbog svog dobročinstva spram brata muslimana i zbog traženja oprosta za njega. Zbog toga je Allah dž.š., opisao dobre osobe time da su to oni koji oprosta mole i traže za svoju umrlu braću koja ih u vjeri pretekoše. Hak jednog muslimana kod drugog muslimana jeste da se moli za njegov rahmet nakon njegove smrti, da se uči dova za njega i da se čini istigfar za njega i da se moli za oproštaj njegovih grijeha.“ (Pogledaj: Šerhu Zadil-Mustakne'a, 10/86.)
Šejh Abdurrezzak b. Abdul-Muhsin el-Bedr, kaže: „Ljudi će biti propitivani u svojim grobovima! Svaki umrli u grobu će biti pitan! Pitanja će biti postavljana umrloj osobi odmah po njegovom ukopu u grob, zbog čega je Poslanik s.a.w.s., znao praktikovati, da se, nakon ukopa mejta, zadrži nad njegovim grobom i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!““ (Pogledaj: Tezkiretul-Mu'utesi, šerhu Akideti el-Hafiz Abdul-Ganijj el-Makdisi, 1/286.)
Šejh Abdul-Muhsin el-Abbad, u odgovoru na pitanje: „Da li se dižu ruke prilikom učenja dove nakon ukopa mejta“ – kaže: „Stvar je po ovom pitanju široka jer se ne bilježi ništa po ovom pitanju što bi potvrđivalo ili negiralo takvo postupanje, tako da čovjek ima lični izbor da li će dizati ruke prlikom učenja ove dove ili ne.“ (Pogledaj: Šerhu Sunen Ebi Davud, 17/120.)
Imam Ibnul-Munzir rhm., bilježi: Ishak rhm., je govorio: „Kada se mejt ukopa – prići će mu najdraža osoba, koja će mu nazvati selam, nakon čega će se okrenuti prema kibli i doviti za njega, nakon čega će otići.“ (el-Evsat, Ibnul-Munzir, br.3139.)
Komentari prijašnje uleme:
Šejhul-islam Ibnu Tejmijje rhm., kaže: „Klanjanje dženaze namaza umrlim mu'minima, i zastajanje nad njihovim kaburom (radi dove), je mutevatir sunnet, jer je Poslanik s.a.w.s., konstantno klanjao dženazu namaz umrlim muslimanima, i isto je to naredio svome Ummetu, i nakon ukopa nekog od pripadnika svoga ummeta, znao bi da zastane nad njegovim kaburom, govoreći: „Molite se za njegovu postojanost – on se sada propituje!“ (Ebu Davud)
Poslanik s.a.w.s., je posjećivao mezarje Beki'a, kao i šehide ukopane na Uhudu, i svoje ashabe bi podučavao tome da kada odu u posjet mezarju, da prouče: "Es-selamu alejkum ehle-l-dijari mine-l-mu'minine ve-l-muslimine ve inna, inša-Allahu bikum lahikune. Jerhamullahul-mustakdimine minna ve minkum vel-muste'hirin. Nes'elulLahe lena ve lekumu-l-afijete. Allahumme la tahrimna edžrehum ve la teftinna ba'adehum." – što u prijevodu znači: „Mir s vama, stanovnici smrtničkih domova, vjernika, muslimana! Mi ćemo se, ako Allah da, priključiti vama! Allah se smilovao našim prvim i potonjim. Allaha molimo da nama i vama oprost Svoj dadne! Gospodaru naš, nemoj nam uskratiti njihovu nagradu, i nemoj nas nakon njih na iskušenja stavljati.“ (Muslim)
Dakle, cilj od odlaska na muslimanska mezarja jeste učenje dove za umrle muslimane!“ (Pogledaj: Medžmu'ul-Fetava, 1/166.)
Šejhul-islam Ibnu Tejmijje rhm., kaže: „Mustehabb je, nakon ukopa mejta, zastati nad grobom umrlog, i doviti za njegovu postojanost pri propitivanju, shodno predaji od Ebu Davuda u kojoj stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ – što je u skladu sa značenjem ajeta: „Nikada ni jednom od njih nemoj klanjati dženazu, i nemoj im se nad grobom zadržavati!“ Kada je Poslaniku s.a.w.s., bilo zabranjeno obavljanje dženaze namaza munaficima, kao i zadržavanje na njihovom grobu, nakon njihova ukopa, to je odmah dokaz tome (delilul-hitab; tarikul-ta'alil vel-mefhum), da će se mu'minu klanjati dženaza prije njegova ukopa, i da će mu se nad grobom (radi dove), zastati nakon njegova ukopa!“ (Pogledaj: Medžmu'ul-Fetava, 24/330.)
Imam Ibnu Ebil-'Izz el-Hanefi rhm., je rekao: „Dova za mejta, nakon njegova ukopa u mezarju, je jedna od propisanih dova, shodno hadisu kojeg bilježi imam Ebu Davud u Sunenu od Osmana b. Affana r.a., u kojem stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Pogledaj: Šerhul-'Akideh el-Tahavijjeh, 1/460.)
Imam Ibnu Abdil-Hadi el-Hanbeli rhm., kaže: „Allah dž.š., je povodom munafika-licemjera, rekao: „Nikada nemoj klanjati dženazu nekome od njih kada umre, niti im nad grobom stoji – oni su uznevjerovali u Allaha i njegova Poslanika!“ (el-Tevba, 84.) Kada je Allah dž.š., zabranio Poslaniku s.a.w.s., da licemjerima, zbog nevjerstva njihova, klanja dženazu namaz i da im zastaje nad grobom radi dove – iz svega toga se razumije da je mu'min-vjernik, taj kojemu će se klanjati dženaza, i nad čijim grobom će se zastajati radi učenja dove, što je potvrđeno predajom iz Sunena u kojoj stoji da bi Poslanik s.a.w.s., praktikovao zadržati se nad grobom svog ukopanog ashaba, rekavši ostalima: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!““ (Pogledaj: el-Sarim el-Munki fil-Reddi 'alel-Subki, 1/267.)
Muhammed b. Muflih el-Makdisi el-Hanbeli rhm., kaže: „Mustehabb je proučiti dovu za mejta, kod groba, nakon njegova ukopa. Ovo je naznačeno tekstom, a i praktikovao ga je sam imam Ahmed rhm., i to sjedeći-čučeći. Naši istomišljenici (ashabuna), kao i naš šejh, smatraju da je mustehabb tu dovu učiti stojeći. Imam Ahmed rhm., je rekao: Može i tako (la be'se bihi), tako je postupao Alija i Ahnef b. el-Kajs. Ebu Davud rhm., bilježi od Osmana r.a.: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!““ (Pogledaj: el-Furu', 3/317.; Šerhu Muntehel-Iradat, el-Behuti, 2/480.; Keššaful-Kina', el-Behuti, 4/402.)
Imam Mustafa b. Sa'ad el-Sujuti el-Ruhajbani rhm., kaže: „Sunnet je proučiti dovu za mejta, kod njegova groba, nakon njegova ukopa, stojeći, i to je potvrđeno tekstom, a isto tako je postupao i Alija i Ahnef b. Kajs, shodno hadisu Osmana b. Affana r.a., koji kaže: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Ebu Davud)
Od Ibnu Mes'uda r.a, se bilježi: „Poslanik s.a.w.s., je zastao nad kaburom, nakon što je bio zatrpan, pa reče: Gospodaru naš, došao Ti je naš prijatelj, dunjaluk je ostavio za sobom. Gospodaru naš, učini ga postojanim prilikom propitivanja, i nemoj ga iskušavati u kaburu s onim što ne može podnijeti!“ (Predaju bilježi imam el-Se'id u svome Sunenu)
Mnogo je habera i obavijesti ovog tipa, a i većina mufessira tvrdi da Allahove dž.š., riječi: „Nemoj im se nad kaburom zadržavati“ znače: „Učenje dove za mejta i traženje oprosta za njega nakon svršetka njegovog ukopa“ – što nam ukazuje na to da je to bila praksa Muhammeda s.a.w.s., sa muslimanima!
Muhammed b. Habib el-Nedždžar rhm., kaže: Bio sam sa imam Ahmed b. Hanbelom rhm., na jednoj dženazi, pa me dohvati za ruku i krenusmo u pravcu groba. Kada su ljudi završili sa ukopom mejta, primače se kaburu, dohvati me za ruku, čučnu, stavi svoju ruku na grob, pa reče: „Gospodaru naš, Ti si u Svojoj Knjizi rekao:
„I ako bude jedan od onih koji su Allahu bliski – & udobnost i opskrba lijepa i džennetske blagodati njemu! & A ako bude jedan od onih koji su sretni – & pa, pozdrav tebi od onih koji su sretni! & A ako bude jedan od onih koji su poricali i u zabludi ostali, & pa, ključalom vodom biće ugošćen & i u ognju prženjem. & Sama je istina, zbilja, sve ovo – & zato hvali ime Gospodara svoga Veličanstvenog!“ (el-Vaki'ah, 88-96.) - zatim reče: „Gospodaru naš, mi svjedočimo da Te ovaj čovjek nije poricao, da je u Tebe i u Tvoga Poslanika vjerovao – pa primi ovo naše svjedočenje za njega, nakon čega prouči dovu za njega i ode.“ (Pogledaj: Metalib Ulil-Nuha, 4/434.)
Imam el-Emir el-San'ani rhm., u komentaru hadisa: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ - kaže: „Ovaj hadis je dokaz tome da umrla osoba ima koristi od istigfara kojeg uči ili čini živa osoba za njega, što nam je potvrđeno i kur'anskim ajetom: „Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koji nas pretekoše u vjeri!“, ili: „Traži oprosta za svoj grijeh, i za grijehe vjernika i vjernica!““ (Pogledaj: Subulus-Selam, 2/112.)
Imam Ebu Bekr el-San'ani rhm., u komentaru hadisa: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ - kaže: „Propisano je učiti dovu za umrlog čovjeka nakon njegova ukopa, i ovaj hadis je dokaz tome da dove koristi umrloj osobi jer da dova ne dopire do umrloga ne bi mu onda ni istigfar bio od koristi. Imam el-Nevevi rhm., i ostali učenjaci, prenose Idžma' po tom pitanju da dova koristi i stiže do umrlih, i ovaj Idžma' je ispravan i tačan, jer ga brojni učenjaci spominju, i dokazi su po ovom pitanju više nego li jasni! Allah dž.š., kaže: „A oni koji su za njima došli govore: Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja nas u vjeri pretekoše!““ (Pogledaj: Šerhul-Bulug, 1/77.)
Šejh Sulejman b. Abdullah b. Muhammed b. Abdul-Vehhab rhm., kaže: „Musliman, koji je u grobu, preči je i potrebniji dove nego li onda kada je na tabutu, kada mu se klanja dženaza, jer je u grobu direktno izložen propitivanju meleka! Poslanik s.a.w.s., je znao praktikovati da zastane nad grobom ukopanog muslimana, govoreći: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Ovo nam ukazuje na to da je mejt najpotrebniji dove onog momenta nakon što bude ukopan u svoj kabur!“ (Pogledaj: el-Tevdih 'an Tevhidil-Hallaki fi Dževabi Ehlil-'Iraki, 1/464.; el-Dija' el-Šarik, 7/7.; Te'sisul-Takdis, 2/70.)
Šejh Abdullah b. Abdurrahman el-Džibrin rhm., je rekao: „Dova za mejta, kod njegova groba, je propisana, kao što je Poslanik s.a.w.s., znao praktikovati, kada bi neko bio ukopan - stao bi više njegova groba, rekavši: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Pogledaj: Šerhul-'Akideh el-Tahavijjeh, 3/419.)
Šejh Muhammed b. Rešid b. Ali Rida rhm., u komentaru ajeta: „Nikada im nemoj klanjati dženazu, niti im staj poviše groba!“ (el-Tevba, 84.) – kaže: „O Poslaniče, od sada ni jednom od munafika, s kojima smo te upoznali, nemoj klanjati dženazu, nikada dok si živ, niti im staj nad grobom, nakon njihova ukopa, zbog učenja dove za njihovu postojanost prilikom propitivanja – kao što zastaješ radi učenja dove nad grobovima vjernika nakon njihova ukopa. Ova zabrana sadrži u sebi i samo opremanje njihovih dženaza. Imam Ebu Davud, Hakim i Bezzar bilježe predaju od Osmana r.a., u kojoj stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Svi fakihi su složni na tome da će se postupati u skladu sa ovim hadisom, a u Sunnetu nam nije poznato da se riječ „kijam alel-kabri“, odnosi na bilo šta drugo do na „zastajanje nad grobom - radi učenja dove za ukopanog mejta“. (Pogledaj: Tefsir el-Menar, 10/494.)
Šejh Abdullah Eba Bittin rhm., je bio upitan o dizanju ruku prilikom učenja dove, na kaburu, nakon ukopa mejta – pa je odgovorio: Potvrđeno je hadisom iz Sunena Ebu Davuda da bi Poslanik s.a.w.s., kad bi završio sa ukopom mejta, rekao: „Zastanite sa vašim prijateljem, i molite se za njegovu postojanost, i tražite oprosta za njegove grijehe – sad se on propituje!“ Ovo je sunnet – da se čini istigfar i moli za oprost njegovih grijeha i da se moli za njegovu postojanost i izdržljivost prilikom propitivanja. Što se tiče podizanja ruku pri ovom slučaju ne smatram to propisanim zbog toga što se ništa o tome ne govori.“ (Pogledaj: el-Durer el-Senijje, 6/85.)
Stav savremene uleme:
Šejh Abdullah b. Baz rhm., u odgovoru na pitanje: „Vidim neke ljude kako zastanu kod groba, nakon ukopa mejta, doveći za njega – jeli ovo dozvoljeno? Da li postoji neka određena dova za taj momenat? Da li je to džematska dova u smislu da jedan dovi a drugi da aminuju, ili će svako doviti za sebe? Očekujemo od vas fetvu po ovom pitanju, Allah vas nagradio“ - kaže: „Sunnet Poslanika s.a.w.s., nam potvrđuje utemeljenost učenja dove za mejta nakon njegova ukopa, jer je: Allahov Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Nema nikakve smetnje u tome da jedna osoba dovi a ostali da aminuju, ili da svako ponaosob dovi za mejta, a Allah je taj koji tevfika daje.“ (Pogledaj: el-Medžella el-Arebijja, Rebi'ul-Ahir, 1413.h.g.; Medžmu'u Fetava Ibnu Baz, 13/205.)
Šejh Abdullah b. Baz rhm., u odgovoru na pitanje: „Da li će se ljudima zabranjivati okretanje prema kaburu prilikom učenja dove za ukopanog mejta“ – kaže: „Neće se zabranjivati okretanje prema kaburu prilikom učenja dove za mejta nakon njegova ukopa. Isto je kao okrenuli se prema kibli ili okrenuli se prema kaburu, jer je Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Dakle, nije bilo rečeno: Okrenite se prema kibli. Sve to je dozvoljeno, okrenuli se prema kibli ili se okrenuli prema kaburu. Ashabi bi dovili za mejta, i bili bi okupljeni oko groba umrlog.“ (Pogledaj: Medžmu'u Fetava Ibnu Baz, 13/338.)
Šejh Salih el-Fevzan, u odgovoru na pitanje: „Da li je propisano ili traženo učenje dove za oprost grijeha i postojanost mejta nakon njegova ukopa“ – kaže: „Da! Ono što se od Poslanika s.a.w.s., bilježi, kada je u pitanju dova za mejta nakon njegova ukopa, jeste predaja od Osmana r.a., u kojoj stoji da je Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Ono što je propisano muslimanima, kada završe sa ukopom mejta, jeste da zastanu nad njegovim grobom, da oprosta za njega traže, i da mole Allaha dž.š., za njegovu postojanost prilikom propitivanja!“ (Pogledaj: Medžmu'u Fetava šejh Salih el-Fevzan, 1/363.)
Šejh Salih el-Fevzan kaže: „Poslanik s.a.w.s., je naredio muslimanima da, kada ukopaju svoga brata, stanu kod njegova groba, da traže oprosta za njega i da mole za njegovu postojanost, shodno hadisu Osmana b. Affana r.a.: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sahih. Ebu Davud, Hakim).“ (Pogledaj: Šerhul-'Akideh el-Tahavijjeh, 1/197.)
Šejh Abdul-Aziz el-Radžihi, kaže: „Ako se, nakon ukopa mejta, uči dova za tog mejta – to je potvrđeno hadisom: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Allah dž.š., je za munafike-licemjere, rekao: „Nikada im nemoj klanjati dženazu, niti im staj poviše groba!“ (el-Tevba, 84.) Dakle, mu'min je taj kojemu se zastaje nad grobom, nakon njegova ukopa, i uči mu se dova, dok je munafik taj kojemu se ne zastaje nad grobom i ne uči mu se dova!“ (Pogledaj: Šerhu Kitab: el-Reddu 'alel-Zenadika, 1/82.)
Šejh Husamuddin Affane kaže: „Nakon ukopa mejta propisano je tražiti oprosta za umrlog (istigfar), i učiti dovu za njega, shodno riječima hafiza Ibnul-Kajjima el-Dževzijje rhm., koji kaže: „Kada se završi s ukopom mejta, Poslanik s.a.w.s., je praktikovao zastati, zajedno sa svojim ashabima, nad grobom umrlog, moleći za njegovu postojanost i izdržljivost, naređujući ashabima da isto to čine – što nam potvrđuje hadis od Osmana r.a., u kojem stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Navedeno postupanje je mustehabb!“ (Pogledaj: Kava'id ve Usus fil-Sunneti vel-Bid'ati, 1/116.)
Šejh Muhammed b. Muhammed el-Muhtar el-Šenkiti kaže: „Sunnet je da se, nakon ukopa mejta, zastane nad njegovim grobom, i da mu se prouči dova, što nam potvrđuju riječi Allahovog Poslanika s.a.w.s., koji kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Ovaj hadis nam ukazuje ne to da je ova dova utemeljena i propisana, i ovo je u skladu sa vanjskim značenjem Objave, u kojoj Allah dž.š., kaže: „A oni koji poslije njih uslijediše govore: Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja nas u vjeri pretekoše!“ (el-Hašr, 10.)
Dakle, dove je propisana, i dova je nešto najkorisnije i najpotrebnije mejtu u datom momentu a i živome! Umrloj osobi je dova korisna jer je ona rahmet i milost koju je Allah dž.š., pohranio kod živih, i ta dova može biti sebeb velikog hajra po umrlu osobu, kada će joj se kabur proširiti i osvijetliti – pogotovu ako je osoba koja uči dovu iskrena prema Allahu dž.š.. Dova je korisna i za živu osobu, jer će Allah dž.š., upisati živoj osobi, koja je dovu učila, sevab i nagradu zbog svog dobročinstva spram brata muslimana i zbog traženja oprosta za njega. Zbog toga je Allah dž.š., opisao dobre osobe time da su to oni koji oprosta mole i traže za svoju umrlu braću koja ih u vjeri pretekoše. Hak jednog muslimana kod drugog muslimana jeste da se moli za njegov rahmet nakon njegove smrti, da se uči dova za njega i da se čini istigfar za njega i da se moli za oproštaj njegovih grijeha.“ (Pogledaj: Šerhu Zadil-Mustakne'a, 10/86.)
Šejh Abdurrezzak b. Abdul-Muhsin el-Bedr, kaže: „Ljudi će biti propitivani u svojim grobovima! Svaki umrli u grobu će biti pitan! Pitanja će biti postavljana umrloj osobi odmah po njegovom ukopu u grob, zbog čega je Poslanik s.a.w.s., znao praktikovati, da se, nakon ukopa mejta, zadrži nad njegovim grobom i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!““ (Pogledaj: Tezkiretul-Mu'utesi, šerhu Akideti el-Hafiz Abdul-Ganijj el-Makdisi, 1/286.)
Šejh Abdul-Muhsin el-Abbad, u odgovoru na pitanje: „Da li se dižu ruke prilikom učenja dove nakon ukopa mejta“ – kaže: „Stvar je po ovom pitanju široka jer se ne bilježi ništa po ovom pitanju što bi potvrđivalo ili negiralo takvo postupanje, tako da čovjek ima lični izbor da li će dizati ruke prlikom učenja ove dove ili ne.“ (Pogledaj: Šerhu Sunen Ebi Davud, 17/120.)
salavâtike ve berekâtike ve rahmetike ve re'fetike ve mehabbetike alâ
seyyidil mürselîne ve imâmil müttekîn ve kâidil gurril muhaccelîn ve
hâteminnebiyyin seyyidinâ Muhammedin abdike ve resûlike ve nebiyyike
imâmilhayri ve kâidilhayri ve resûlirrahmeti.
Allâhümmebashü makâmen Mahmûdan yagbituhû bihil evvelûne vel âhirûne.
Allâhümme salli alâ seyyidinâ Muhammedin ve alâ âli seyyidinâ
Muhammedin kemâ salleyte alâ Ibrâhîme ve alâ âli Ibrâhîme inneke
hamîdün mecîd.
POSLANIK MUHAMMED S.A.W.S. KAO VOJSKOVODJA
Kada već govorimo o ahlaku Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u ratu, lijepo bi bilo da spomenemo posebna politička svojstva kojima se odlikovao ovaj veliki vojskovođa. Ovdje pod politikom ciljamo na upravljanje državnim poslovima, mudro, pametno i sa iskustvom.
PRVA STUDIJA
Osobita politička svojstva Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao vojskovođe
Kada već govorimo o ahlaku1 Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u ratu, lijepo bi bilo da spomenemo posebna politička svojstva kojima se odlikovao ovaj veliki vojskovođa. Ovdje pod politikom ciljamo na upravljanje državnim poslovima, mudro, pametno i sa iskustvom.
U okrilju ovog shvatanja pojma politike, jasno je da čovjek ovo ne može naučiti iz knjige ili u školi, već je to uglavnom stvar fitre2, ali mi ne negiramo ulogu znanja u kaljenju i uzdizanju fitre. Nema sumnje da je Allah Svom Poslaniku podario oštroumnost, mudrost, dalekovidnost i lijepi postupak u svim stvarima na način na koji je nemoguće opisati. Ovo ćeš jasno vidjeti ukoliko prolistaš njegovu plemenitu biografiju, a to prije svega postaje jasno pojašnjenjem njegove mudre politike kako na unutrašnjem tako i na spoljnjem nivou.
PRVA CJELINA
Unutrašnja politika Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem
Unutrašnju politiku Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, možemo rezimirati u slijedećim stvarima:
1) Upravljanje državom u svim njenim dijelovima
Poslanik je upravu državom u svim mjestima oglasio onoga dana kada je Bilalu naredio da prouči ezan. Zadaća ezana nije bila samo poziv za namaz već i oficijalni oglas iz oficijalnog predstavništva države – džamije - o uspostavljanju Allahove države na zemlji pod vođstvom Muhammeda, sallallahu alejhi ve selem.
2) Okupljanje svih kapaciteta u državi koliko god je to moguće
Država opstaje i uzdiže se iskrenim kapacitetima koji se u njoj nalaze. Povećavanjem tih kapaciteta uzdiže se i napreduje država. Zato je Allahov Poslanik nastojao da okupi sve kapacitete, kako bi dali svoj doprinos u izgradnji islamske države i njenom napretku. To je činio pozivom u hidžru u Medinu – prijestonicu islamske države.
3) Iskorjenjivanje mržnje i sijanje ljubavi
Oštrouman predsjednik jeste onaj predsjednik koji zna kako i na koji način iskorijeniti mržnju iz srca svoga naroda i umjesto nje posaditi ljubav i poštovanje. Ovo je ono što je učinio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na slijedeći način:
a) Činjenje dobročinstva i suzdržavanje od nanošenja bilo kakvog ezijeta
Ovo se vidi iz njegova postupka sa Ebu Sufjanom - vođom Kurejšija - čije je srce bilo ispunjeno mržnjom prema Muhammedu. Ebu Sufjan je mislio da će ga Poslanik lišiti časti i ugleda kojeg je imao među svojim narodom. Međutim, Poslanik je svojim mudrim postupkom iščupao mržnju iz njegova srca i potvrdio da islam ponositom samo povećava njegov ponos. To je učinio time što je na dan osvajanja Mekke rekao: “Ko uđe u kuću Ebu Sufjana biće siguran.”3
b) Blagost u obraćanju i preobraćanje neprijatelja u prijatelja
Ova stvar se jasno vidi u riječima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na dan osvajanja Mekke, kada se obratio Kurejšijama sljedećim riječima: “O skupino Kurejšija, šta mislite, kako ću postupati sa vama?” Pa su rekli: “Hajren, ti si plemeniti brat, sin plemenitog brata.” Tada im on reče: “Idite, slobodni ste.”
Ovdje se ogleda rječitost Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. On nije samo rekao idite, već je dodao slobodni ste.4
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dobro zna taj osjećaj duše kada se oslobodi robstva. Kako je samo divan taj osjećaj! Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je njihov osjećaj da će biti zarobljenici zamijenio osjećajem da su slobodni.
c) Islam je vjera bratstva koja poziva u ravnopravnost i međusobno potpomaganje
Ovo zapažamo iz obraćanja Poslanika stanovnicima Mekke, nakon što je bila osvojena. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, im se obratio govorom u kojem se nije moglo naći zadovoljavanje osvetom ili kibur (oholost). Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, im je pojasnio principe jednakosti ljudi i međusobnog potpomaganja kojeg islam naređuje. Tada je rekao: “O skupino Kurejšija, Allah je od vas odstranio džahilijetsku oholost i hvalisanje očevima. Ljudi su od Adema, a Adem je od zemlje.”5
Uzvišeni kaže: “O ljudi, Mi vas od jednog čovjeka i jedne žene stvaramo i na narode i plemena vas dijelimo da biste se upoznali. Najugledniji kod Allaha je onaj koji Ga se najviše boji, Allah, uistinu, sve zna i nije Mu skriveno ništa” (El-Hudžurat, 13)
4. Smirivanje i pridobijanje srca ljudi
Ponekad predsjednik biva primoran na neoubičajeni postupak ili postupak koji je oprečan onome što zahtjeva analogija, zbog određene koristi koju on vidi u takvom postupku. Čak neko možda i pomisli da je uskraćeno pravo onome ko ga zaslužuje. U takvoj situaciji neophodno je da se onima, koji smatraju da im je nanešena nepravda, pojasni korist u takvom postupku da bi se njihova srca smirila.
Pridobijanje srca i obveseljivanje duša spada u najveća djela i najplemenitija svojstva. Stoga je i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tako postupao. Pogledaj kako je postupio kada ga je Sad ibn Ubade obavjestio da su mu ensarije zamjerile jer im nije dao ništa od plijena. Poslanik ih nije ostavio sve dok nije smirio njihova srca i zadovoljio.
Iz ovog postupka Allahova Poslanika zapažamo sljedeća plemenita svojstva:
Iz ovog postupka Allahova Poslanika zapažamo sljedeća plemenita svojstva:
a) Prihvatanje kritike iz bojazni da se ne izgubi naklonost ljudi
Sad ibn Ubade je ušao kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: “O Allahov Poslaniče, ovi ljudi su ti zamjerili zbog tvog postupka sa ovim plijenom kojeg si podjelio među svojim narodom. Dao si velike poklone arapskim plemenima a ensarijama nisi dao ništa.” Poslanik ga upita: “A šta je s tobom, o Sade?” “Ja sam samo čovjek iz svog naroda” – odgovori on.
Poslanik je naredio da se okupe ensarije, a zatim im se obratio i zadovoljio ih iz ljubavi prema njima i bojazni da ih ne izgubi.
b) Nezaboravljanje zasluge vlasnicima zasluge i nezanošenje ratnom pobjedom
Kada je Poslanik došao ensarijama, zahvalio se Allahu onako kako to Njemu dolikuje, a potom rekao: “O skupino ensarija, do mene je doprlo da ste nešto rekli i meni zamjerili... Zar vam nisam došao kad ste bili u zabludi, pa vas je Allah uputio... i siromašni, pa vas je Allah bogatim učinio... bili ste neprijatelji jedni drugima, pa je Allah vaša srca objedinio.” Odgovorili su: “Jeste, Allahu i Njegovom Poslaniku pripada zasluga.” Poslanik im reče: “Zar mi nećete odgovoriti skupino ensarija?” “A čime da ti odgovorimo” – odgovoriše oni -, “kad Allahu i Njegovom Poslaniku pripada zasluga.” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem im reče: “Tako mi Allaha, da ste htjeli rekli bi, a istinu bi rekli,: 'Došao si nam kada su te drugi utjerivali u laž a mi smo ti povjerovali, ponižen pa smo te pomogli, protjeran pa smo ti utočište pružili, i siromašan pa smo te bogatim učinili.'”6
Poslanik je bio pobjednik, a pri pobjedi čovjek osjeća ponos i sjaj. Međutim Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije zaboravio zaslugu vlasnicima zasluge ni u trenutku pobjede i ponosa.
c) Predstavljanje jasne pozicije i stanja koje budi razum iz trenutne misaone nesvjesti
Ovo se dešavalo na puno mjesta. Spomenućemo samo jedan primer, a to su riječi Poslanika upućene ensarijama, koji su mu zamjerili zbog njegove podjele. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je između ostalog rekao: “Zar ste mi zamjerili, o ensarije, za malo dunjaluka kojim sam htio pridobiti srca ljudi da bi primili islam, a vas prepustio vašem islamu. Zar niste zadovoljni, o ensarije, da se ljudi vrate sa stokom i kamilama a vi sa Allahovim Poslanikom. Tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhammedova duša, da nije hidžre bio bi čovjek od ensarija. Kada bi ljudi krenuli jednim, a ensarije drugim putem - krenuo bi putem ensarija. Gospodaru moj, smiluj se ensarijama, i sinovima ensarija, i sinovima sinova ensarija.” Ensarije su zaplakali tako da su suze nakvasile njihove brade. Odgovorili su: “Zadovoljni smo Allahovim Poslanikom kao udjelom.”7
Ensarije su, čim su čuli ove riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, poput munje predstavili jasnu poziciju i stanje onoga što im je Poslanik rekao: ljudi koji se kupuju imanom; nasuprot ljudi koji se kupuju imetkom. Ljudi koji se vraćaju sa Poslanikom; nasuprot ljudi koji se vraćaju sa stokom i kamilama. Ova slika ih je probudila iz misaone nesvjesti u koju su upali dok je Poslanik još bio pred njima. Uvidjeli su grešku, u koju ljudi poput njih nisu trebali upasti, zato su plačući govorili: “Zadovoljni smo Allahovim Poslanikom kao udjelom.”
Jesmo li ikada na dunjaluku vidjeli ovakav metod politike kojeg je praktikovao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem?5. Unutarnja stabilnost i sigurnost
Svaka država - koja nema unutrašnju stabilnost i sigurnost - nije u stanju da izgradi sebe niti da se suprostavi neprijatelju.
Zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nastojao ostvariti unutrašnju stabilnost i sigurnost u islamskoj državi. Ovo se jasno ogleda u sljedećim postupcima Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
a) Sklapanje ugovora sa onima koji nemaju ugovor
Nakon što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stigao u Medinu, sklopio je ugovor sa jevrejima, koji je trebao biti garancija unutarnje stabilnosti. Jevreji uvjek mogu predstavljti predmet nesigurnosti i destabilizacije države, zato je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sa njma sklopio ugovor o nenapadanju i zajedničkoj odbrani od strane neprijatelja.8
b) Popuštanje u nekim političkim postupcima ali ne i akidi
Ovo se dosta često ponavljalo u ophođenju sa kolovođom munafika Abdullahom ibn Ubejjom ibn Selulom . Da spomenumo neke od tih primjera:
- Lijepo ophođenje prema onima kiji se ružno ophode
Ibn Selul je imao ugled u svom narodu. Imao je i sljedbenike koji su mu bili pokorni. Zato ga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije uznemiravao jer bi to predstavljalo destabilizaciju stanja unutar države. To se između ostalog vidi u slučaju plemena Benu Kajnuka, koji su se predali Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem. Ibn Selul je tada tražio od Poslanika da lijepo postupi prema njima, ružno se ophodeći prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Govorio je: “O Muhammede, lijepo postupi prema mojim štićenicima.”
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se tada naljutio, ljutnjom koja se odrazila na njegovom licu. Zatim je udovoljio njegovoj molbi i pustio Benu Kajnuka protjeravši ih iz Medine.
- Davanje prijednosti oprostu pored toga što je bio u stanju da kazni
Kada se Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, domogao plemena Benu Nedir, Ibn Selul i njegov džemat su im priskočili u pomoć. Iz tog razloga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je oprostio njima i protjerao ih iz Medine, vodeći računa o unutrašnjoj stabilnosti i sigurnosti države.
- Dobročinstvo pored jako ružnih postupaka
Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, završio sa bitkom Benu Mustalek, posvađala su se dva čovjeka oko vode. Jedan od njih je bio od muhadžira a drugi odensarija.9
Ibn Selul je iskoristio ovu priliku da bi potpalio vatru fitne između ensarija i muhadžira, pa reče - a sjedeo je među svojim narodom: “Zar tako postupaju, a stijesnili su nas u našim naseljima? Vallahi naš i njihov primjer jeste poput onoga koji kaže: 'Nahraniš li pašče uješće te.' Ako se vratimo u Medinu ponositiji će sigurno izbaciti poniženijeg.”10
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je mudro reagovao na ove riječi.11 Jedinstvenom mudrošću i inteligencijom, kakvoj nema slične, ugasio je plamen ove fitne koja je umalo podjelila ljude na dva politička tabora. Naredio je da se krene na put ka Medini da se ljudi ne bi zauzeli ovom fitnom i šejtanu pružili priliku da se uvuče u njihove duše. Poslanik, sallallahu alehi ve sellem, je putovao čitav dan i noć bez prestanka da bi se tek sutradan prije podneva zaustavio. S obzirom da su ljudi bili umorni zaspali su, a potom se zauzeli sobom i umorom a fitnu potpuno zaboravili.
Možda će neko reći: “Ovakav način čuvanja unutrašnje stabilnosti predstavlja slabost. Poslanik, sallallahu alehi ve sellem, je trebao sasjeći glavu zmije a ne maziti njenu kožu.” Kažemo: “Politika Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, se razlikuje, jer on dugoročnije gleda na stvari. Sasjecanje glave zmiji koja ima svoje mladunce bi moglo dovesti do mržnje tih mladunaca prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a Poslanik je svojim narodom htio upravljati ljubavlju i mirom a ne sabljom.”
Zato kada smo u stanju posijati sjeme ljubavi ne potežemo za sabljom. Ovo je ono što je pripadnike islama učinilo spremnim da žrtvuju sve što posjeduju u odbrani Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegove države.12
Ebu - Hurejre saopćava, Allah bio zadovoljan s njim, da je Allahov Poslanik, Allah mu se smilovao i mir mu podario, kazao: "La ilahe ille-l-Lahu vahdehu la šerike lehu, lehu-l-mulku ve lehu-l-hamdu ve Huve ala kulli šej in Kadir"
- Ko bude izgovarao nema boga osim Allaha Jedinoga, Koji Sebi ravnoga nema, Njemu pripada sva vlast i zahvalnost, i On je ponad svega - dnevno po stotinu puta, vrijedit će mu kao da je oslobodio deset robova, bit će mu upisano stotinu dobrih djela a izbrisano stotinu hrđavih, a bit će i toga dana zaštićen od šejtana sve dok noć ne nastupi. Osim toga, niko ne može učiniti nešto vrednije od toga osim onog koji više puta izgovori ove riječi!
Zatim ko bude izgovorio: "Subhane-l-Lahi ve bi hamdihi"- Neka je slavljen Allah i neka Mu je hvala - stotinu puta na dan, bit će mu skinuti (umanjeni) grijesi makar da su veličine morske pjene!
Ebu - Hurejre saopćava, Allah bio zadovoljan s njim, da je Allahov Poslanik, Allah mu se smilovao i mir mu podario, rekao: - Onaj ko ujutro i uvečer izgovara riječi: "Subhane-l-Lahi ve bi hamdihi" - Neka je slavljen Allah i neka Mu je hvala - stotinu puta na dan, značit će da je na Sudnjem danu pristupio s najvišom vrijednošću. Ravan mu je ili više posjeduje samo onaj koji ih je izgovorio toliko puta ili više od toga!
Ebu - Hurejre saopćava, Allah bio zadovoljan s njim, da je Allahov Poslanik, Allah mu se smilovao i mir mu podario kazao: - Draže mi je izgovoriti riječi "Subhane-l-Lahi ve-l-hamdu li-l-Lahi ve la ilahe ille-l-Lahu va-l-Lahu ekber"
- Hvaljen neka je Allah i hvala Allahu, nema boga osim Allaha i Allah je najveći nego sve ono što sunce obasja!
"Da li bi nekom od vas bilo teško da svaki dan zaradi hiljadu dobrih djela?" - Jedan od prisutnih upita ga: "Na koji način bi to neko od nas mogao učiniti?" Poslanik mu odgovori: - Izgovori stotinu puta riječ "Subhana-l-Lah..."- Neka je slavljen Allah i neka Mu je hvala, zaslužit ćeš hiljadu dobrih djela ili će ti biti pobrisano hiljadu ružnih, koje si počinio!
Sallü ala resulüna MUHAMMED
ALLAHümme salli ala MUHAMMED
Ako hoćeš...
1. Da u jednom danu stekneš hiljadu dobrih djela i izbrišeš hiljadu loših , reci sto puta : SubhanAllah (Muslim)
2. Da ti nikne palma u dzennetu, reci: subhanallahil azim (et-Tirmizijj ez-Zehebi).
3. Da postigneš blaga dženneta, reci: la hawle we la kuvvete illa billahil azim(Muttefekun alejhi)
4. Da ti budu oprosteni grijesi , makar bili kao pjena na moru, reci sto puta na dan: subhanallahi we bi hamdihi. (Muslim)
5. Da ti Allah bude dovoljan za ono što želiš, reci sedam puta: HasbijAllahu la ilahe illa huve alejhi tewekkelltu we huve rabbul arsil azim. (Ebu-Davud,et-Tirmizijj)
6. Da ti Allah oprosti grijehe, reci tri puta: Estagfirullahel azimellezi la ilaheilla huwel hajjel kajjume we etubu ilejhi. (Ebu-Davud, et-Tirmizijj)
Što više salavata na mene donosite u petak, jer mi se vaši salavati data izlažu.
Hadis bilježi Ebu Davud i Ibn Hibban, Ahmed, i Hakim.
A hadis u cijelosti glasi:
Poslanik, s.a.v.s., rekao je: -Najvrijedniji vam je dan Džuma (petak); u njemu je stvoren Adem i u njemu usmrćen, tog dana će biti Drugo puhanje u sur (proživljenje) i toga dana će biti Smak, pa što više salavata na mene učite u tom danu, jer se vaši salavati meni izlažu.
Prisutni upitaše: -Allahov Poslaniče, kako ti mogu biti izloženi naši salavati kada ćeš biti prašina?!
-Uzvišeni Allah je zabranio zemlji da jede tijela vjerovjesnika. -odgovori Poslanik, s.a.v.s.
Petkom, niko ne donese salavat na mene, a da mi njegov salavat ne bude izložen.
Hadis bilježi Hakim od h.Ebu Derdaa.
Poslanik, s.a.v.s., kaže: Ljudi se ne sastanu na sijelu gdje nisu Allaha spomenuli i salavat na Poslanika, s.a.v.s., dinijeli, a da im to sijelo neće biti razlogom žaljenja na Kijametskom danu, makar, za nagradu, makar i u džennet bili uvedeni.
Hadis bilježi Ebu Davud, Tirmizi i Ibn Hibban od h. Ebu Hurejre.
U ovome hadisu je dokaz da je sijelo u kojem nije spomenut Allah i donesen salavat na Poslanika, s.a.v.s., izvor tuge i kajanja na Kijametskom danu kada bude jasno kolika se nagrada, za ona sijela gdje se Allah spominjao i salavat učio, bude dijelila. Makar ti ljudi koji su to propuštali, svojim djelima budu i u Džennet uvedeni, oni će se kajati i žaliti zbof propuštanja prilike za velikom nagradom.
Najpreči, na Kijametskom danu, će mi biti oni koji su navjiše salavata donosili na mene.
Hadis bilježi Ebu Davud, Tirmizi i Ibn Hibban od h. Ibn Mes'uda.
Stvarni škrtac je onaj u čijem se društvu spomenem a on ne donese salavat na mene .
Hadis bilježe Tirmizi i Ibn Hibban.
Škrtica se kaže jer škrtari u onome u čemu nema nikakve štete po njega, a odbija se velika nagrada.
Ponižen je onaj kod koga se spomenem a on ne donese salavat na mene.
Hadis bilježe Tirmizi i Ibn Hibban od h.Ebu Hurejre. Tirmizi, za hadis kaže da je hasen garib. Bilježi ga i Hakim i kaže da je vjerodostojan.
U čijem se društvu spomenem, neka donese salavat na mene.
Hadis bilježe Nesai i Taberani.
Ko na mene donese jedan salavat, Allah na njega donese deset.
Muslim bilježi ovaj hadis od Ebu Hurejre.
Došao je melek i rekao mi: -Muhammede, doista te Allah pita: Da li bi bio zadovoljan da na svakog, iz tvog ummeta, ko donese salavat na tebe, Ja donesem deset salavata. I da svakog, iz tvog ummeta, koji te poselamim, Ja poselamim deset puta?
Hadis bilježi Nesai i Ibn Hibban od Ebu Talhe Ensarija. Bilježi ga i Ahmed s dodatkom: ...pa je Poslanik, s.a.v.s., odgovorio: -Svakako!
U hadisu se ograničilo na sleam, ali se odnosi i na salavat.
Taberani bilježi od Enesa hadis, sa dobrim lancem prenosilaca, u kojem stoji da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: Ko na mene donese salavat, to mi se prenese i ja na njega donesem i još mu se, za to, upiše deset dobrih djela.
Ko na mene učini jedan salavat Allah na njega donese deset i oprosti mu deset pogreški i podigne ga za deset stepeni i upiše mu deset dobrih djela.
Hadis bilježi Nesai, Ibn Hibban i Taberani od h.Enesa. Bilježi ga još i Ahmed, Buhari i Hakim koji kaže da je vjerodostojan. Ibn Hibban ga ocjenjuje kao sahih.
Svaka dova je zapriječena sve dok se ne donese salavat na Muhammeda i njegovu porodicu.
Hadis bilježi Taberani.
(ps: a o salavatima na Vjerovjesnika, s.a.v.s., inšaAllah pisaću u nekom drugom postu, tema inšaAllah tešehhud. A i u puno tekstova je napomenut način upućivanja dove i preduslovi, od kojih je zahvala Allahu i salavat na Poslanika, s.a.v.s.)
Tirmizi od Ebu Kurrta Esedija bilježi, a on od Seid b. Musejjeba a on od h. Omera b.Hattaba, kao mevkuf, da je rekao:Svaka dova je zaustavljena izmedju nebesa i zemlje i ne uzdiže se ništa od nje sve dok ne doneseš salavat na tvog Vjerovjesnika, s.a.v.s.
Sljedeći hadis bilježe Ebu Davud, Ahmed, Nesai i Tirmizi a on glasi:
Dok je Poslanik, s.a.v.s., sjedio u džamiji, došao je neki čovjek i počeo klanjati, a nakon namaza učiti dovu: -Allahu moj, oprosti mi i smiluj mi se!
Poslanik, s.a.v.s., mu reče: -Požurio si, čovječe.Kada klanjaš i sjedneš, zahvali Allahu onako kako je On toga dostojan, donesi salavat na mene, a onda Ga zamoli.
Potom je došao neki drugi čovjek, klanjao, sjeo, zahvalio Allahu i donio salavat na Poslanika, s.a.v.s., pa mu je Poslanik, s.a.v.s., rekao: -Moli Allaha, biće ti uslišana dova.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)